Đir po gradu
(kroz izmišano vrime)
Vako je ispod Kvartira bilo na proliće 1941. godine: livo, uz Veli madroč jošter je stala crkva Božjeg blagdana, uzaskale od Kvartira česma i fafarinka, a okolo je bilo viditi i našeg svita
Zaputićemo se od Kronjina magazina
nizbrdo, pa uz Berze rada
(povirićemo ko je sve u fili za pjombe
i dentijere, a ko za tablete i štoko gore),
i uz svetu Nediljicu nizaskale,
kraj Križa, prid mandroče, veli i mali,
i rivon do peškarije, Dumenika
i Katedrale.
Upočinićemo na zadnjim bancima,
poviriti do krstionice, i onda
vanka, uzaskale, kraj Četri bunara,
kroz prvu ulicu, meštra Dalmatinca,
do njegove i moje kuće,
i svetoga Grgura i Napoleonova Kvartira,
pa jopet uzaskale,
gori-desno-gori-pravo-livo, sve do prid
groblje svete Ane i forticu Mijovila.
Skalaćemo se na Prigrad, pa do
kina Sloboda i uzbrdo, kraj Uboškog doma,
uspeti put Tanaje i Vidilice,
i s najveće visine
upitati Grad i Stvoritelja:
čime smo zavridili ovu lipost,
i šta smo im sve dužni.
Pa ćemo nizbrdo, do kuglane
i kroz Šubićevac, uzbrig, do Belvedera,
pa doli na Škopinac, i življin
korakon niz bolnicu, do suda,
Preparandije, novoga pazara, Drage,
mula i otela Krka, pa prid Lloyda.
Ka da smo u centru svita:
s leđa nan mašu brodovi iz Konala,
iz luke roba sa svih strana,
a u facu tuču i đerdin, i Tomasseo,
i Petar Krešimir IV (guraju se za misto),
i zadnje još otvorene rane
od granata iz 1991. po prvim kućama.
Kraj topova ulazimo ugrad,
penjemo se do Barbare, stišćemo
Kalelargom, priko Medulića, pa
skoro do Poljane i natrag,
s gornje strane, kroz Masnu,
do Male lože i Staroga pazara.
Pitamo svit: di je Šarina pekara,
šta je s činovničkon zadrugon,
di je Červarova brijačnica,
je li ko vidija babu Matiju s Male lože,
i šta je reći da u Legi i u svete Luce
više nije škola.
Ma, nije škola više ni u Docu, kažu,
ali je noću sve puno dice, i nije više
misa ni zvona ni u Dumeniku,
niti su u Nikole svi jedrenjaci i bandire
na broju, ali su glave s Katedrale
bilije nego na početku.
Pitamo za Škaricu, za Đenka, za Radićevu
knjižaru, za Čokovu parfumeriju,
Modni magazin i Ožegovića, pa
i za Mariju Vatavukovu i gostionu Bor,
ko ih još panti? I šta je sa Slavkon
i Martinovićen, ko sad vozi za
Martinsku, a ko za Roka u Zaton?
I vesla li ko do Malinice?
Vrtimo se od Uskog prolaza
do Strmih stuba, vraćamo
ka sumanuti prid Vijećnicu:
pivaju razglasi, blišti buka
i puno je svita.
I nismo ni zavapili: di smo,
a sviće se trnu.
(Iz "Velikog rječnika šibenskih riči", prvi dija)
Nema komentara:
Objavi komentar