subota, 26. siječnja 2013.


Glave s katedrale: šibenska sfinga - prid rišenjem? (3)


Po Šibeniku se znalo čuti da je ovo glava Jurja Dalmatinca oli njegov šenj pod cili njegov posal u Šibeniku, za koji je - razbanzzavali su ga i u njegovo vrime - zna uzeti šolde, a da posal nije učinija do kraja. Katedrala se gradila 105 godina, pa ni dica šta su se rodila kad je započeta ta rađa nisu dočekala nježin kraj, a ni njijova unučad


PRVA FIRENCA PA - ŠIBENIK: Šibenik je s ove bande Jadrana bija prvi u gradnji renesansnih prvostolnica. Njegov je renesansni Jakov saziđan prija osorske i hvarske katedrale, a i prija svete Marije u Zadru. Ma, neka se znade i ovo: gradnja te nove katedrale u Šibeniku počela je samo pet godina poslin nego šta se počela ziđati Brunelleschijeva crkva Santa Spirita u Firenci, pa bimo mogli kasti da je jošter onda Šibenik bija podjednako blizon Bogu ka i najrenesansnije i najevropskije misto na svitu, prilipa Firenca. 

JURAJ - ZIDAR, ARTIŠT OLI ČUDOTVORAC: A naš Juraj Dalmatinac, po čijin je škicama sve rađeno, i gori - na apside - mećane glave, je li on bija samo snalažljiv i bizer zidar, koji je na šibensku katedralu samo prinija rišenja sa najrenesansnijih požicija u Evropi, oli je sam iša i puno daje? Moga je on na svoje oči viditi - dok je tamo učija zanat - da slavniji od njega meću glave i na firentinske crkve, ka i na Duždevu palaču u Veneciji, ma on ih je sviju nadjača! Jerbo, je da nije Juraj prvi na svitu meća glave judi, koji nisu bili sveci, na jedan sveti, Božji hram, ma zato je - kako je to lipo napisa povjesničar umitnosti, Radovan Ivančević - baš on stvorija "najbrojniju i najkvalitetniju galeriju portreta, izloženu kao javni spomenik profane skulpture na jedan sakralni objekt u Europi".

GLAVE, KA DA SU ŽIVE: I dočin su u Veneciji radili malešne, gotičke glave, ka tipove, a ne ka živućega čovika (pa ih jošter pokrijali lišćon, da ih to manje moš raspoznati), naš je Juraj učinija da su veličine ka na pravome čoviku, jušto kolke su i uživo, i da svaka pripada po jednome čejadetu, koje je svojin dilima i grijima zamiritalo da se nađe na apsidama njegove lipotice. Zato među glavama sa katedrale ima kosatih i ćelavih, pripametnih i zbleznutih, ingordih i onih šta paru ka da će ih svaki čas ko odrizati špadon, muških i - ženskih (!), od starčadi i ditinjih, divjih i pitomih, pa i od više raca i vira. Jesu li to bile glave šta su se u ono vrime motale po šibenskoj divjoj rivi, po drvenin i kamenin mulićima, u Štradi među butigama i po Velikoj i Maloj lođi, pa i po crkvama, oli je sve to bija daleki, furešti svit, koji je u ono vrime vanka određiva evropsku, pa - ka za zzuntu - i šibensku sudbinu?

I ON JE NAJVAŽNIJE PRIMUČA: Čija je koja, to nan Juraj ili nije tija kasti (nego da mislimo sami, a on da nan se iz podajega smije), ili je poslin njega, u ratovima, pjačkama i kugama, sve šta je metnija na kartu ošlo uništa, pa bi se moglo kasti da Šibeniku nije bilo suđeno da zna u koje glave gleda, kad prolazi uz katedralu, a onda ni to šta mu one tribaju kasti. Biće da je zarad svega Šibenik okad žive šnjon, iša svojin puton, a ona svojin, ka da ne živu za istin stolon i pod istin nebon.


Je li tribalo metniti ovu golotinju na jedno sveto misto, s kojega se, pridržavajući oni bokunić lista od smokve, ova nesritnica smije cilon svitu, a?


JE LI KATEDRALA KONTRA BIBLIJE: Prvi za kojeg se zna da ga je zaintrigiralo da dočuka čija je koja glava na katedrali kažu da je bija Petar Kolendić (1882.-1969.), Dubrovčanin, koji je jedno vrime radija i u Šibeniku, povjesničar koji je istraživa književnu i samostansku baštinu po Jadranu, i bija prvi koji je svatija da su glave s katedrale šibenska sfinga. Poslin njega najdaje je otiša akademik Ivo Petricioli, koji je u glavi sa špicaston kapon pripozna bizantinskoga cara Ivana Paleologa, šta je 1435. svratija do Italije i bija prikaživan na medaljunima. U novije vrime Ivana Prijatelj Pavičić ošla je najdaje, provajući dokaživati da sve glave s katedrale prikažiju glavne face iz ondašnje protuturske lige evropskih vladara, te katoličke, grkokatoličke i pravoslavne crkve, uz dikoju tursku glavu koja nije bila za rat nego za trgovinu i diplomaciju. Pa je, potežući štriku pod svoju študiju, rekla da glave s katedrale "simboliziraju vojujuću Crkvu na zemlji". Šta su o toj Jurjevoj "vojujućoj" konpoziciji grišnih glava mislili Adam i Eva, sveti Petar, Jakov i Marko, Mijovil, Bogorodica Navištenja, Isukrst i Duv Sveti (koji su - ako ćemo priskočiti Mijovila - svi odreda propovidali Jubav), koji su raštrkani po krovu oli okolo dva portala, naš svit more čuti tekar kad se uspne u Krajevstvo nebesko.

                                    (Nastavja se)

     

Nema komentara:

Objavi komentar