Glave s katedrale: šibenska sfinga - prid rišenjen? (2. štorija)
Je li ovo glava od Jurja Šižgorića, velikog šibenskog i evropskog imena iz vrimena humanizma i renesanse? Nigdi ne piše crno na bilo da - je, ma sve upućuje na to - da je i bašta!
ČIJA JE KOJA GLAVA? Provaćemo dočukati prama najnovijin istraživanjima i špekulacijama judi od struke, ma ićemo i dunbje, pipati in sviman pulac, pitati se: čemu sfinga, zarad česa - tajna? Jurjevih da je bilo 40 glava i tri lavlje, 11 da su onda napravili njegovi zidari, dočin ih je u 19. stoliću zaminjeno 14, pa su namisto njih metnute nove, među kojima jedna i od ondašnjeg glavnog restauratora, Josipa Pasinija. Ima li među svin tin glavama ijednoga
ondašnjeg Šibenčanca oli Šibenke? Ako je ikad igdi šta i metnuto na kartu, sve je u velikoj kugi i pjački, šta je išla užnju, iz drugog dila 1649. godine, ošlo niz vitar. Ako je među tin glavama ijedna iz Šibenika, moglo bi se kontati samo da je ona šta zna pridstavljati velikog evropskog humanistu, Jurja Šižgorića (s lovoron na glavi), šta more i ne mora biti. Jerbo je cila katedrala rađena na slavu Boga, sa znakovjen za svitsku javnost, a ne za grezzi, neuki i
pogani šibenski svit, šta je i onda bija u većini. Cila je ziđana i ka "vojujuća crkva", priko koje će Bog šalvati naš grad od turskih navala, da bi malo poslin, uz priveliku patnju, popušta kugi i zamalo sve vratija daje od početka iz 1066-e. Zar Mijovil i danas ne buža Đavla, gori uz kupolu, koju je u zadnjen ratu probužala granata najzadnjih divjaka? Spasija je Mijovil i kupolu i Jakova, ali sa Zloduvon se jošter nemilice rve, i neće se znati ko je koga, sve dok se poslin Susvite ne vidi zarad česa je Šibenik, na najlipšen mistu na svitu, tokala takva patnička i skonšumana povist.
INPEGULANI 22. ŠESTOG 1441. GODINE: Ko jošter ne zna, šibenska je katedrala jedina sakralna građevina u Evropi, koja je saziđana samo od biloga kamena, na utor i pero, brez malte, drva i tikula. Ugovor s Jurjon na inpegulani 22. šestoga 1441. patalo je njih 12 (kolko je u Isusovo vrime bilo i apostola): biskup Juraj Šižgorić, nadstojnici gradnje Jakov Žilević i Mihovil Cvitanov, te plemenitaši Cvitan Grčičić, Radić Šižgorić, Ivan Tobolović, Marko Dobrojević,
Šimun Divnić, Ivan Vrančić i Martin Pribislavić, a užnjih i Nikola Bernardi i Nikola Bono. Kad su počeli posal, Jurju su prvi pomoćnici bili Grubiša Slafčić, Andrija Budčić, Radić Pokrović i Dišman Gombrebić. A gradnja se otegla, ki da su je patali meštri iz inberlanog 21. stolića, u kojen Šibenik joštera nosi i numerološki inpegulani poštanski predbroj 22000, ka znak velikog nereda i rastrojstva. Prvi graditej katedrale, prija Jurja, bija je Francesco di Giacomo (od 1431. do 1441.), koji je uzdiga glavni, zapadni portal s Poslidnjin sudon, i usput počeja dizati sjeverni portal, s Prvin grijon, kojeg je puno poslin dovršija Nikola Firentinac (koji u Šibeniku jošter nema ni spomenik, ni spomen, ni ulicu oli koji trg, volat ili šta bilo). Jurjevo glavno dilo su tri apside, poprični brod i sakrištija, ali i cila konštrukcija, po kojoj je daje ziđa Firentinac i svi oni poslin
njega.
JURJEV POTPIS I ŠENJ: Ma, jedino je Juraj metnija svoj potpis na katedralu (kolko god ga se razbanzzavalo da je bija nepismen): Hoc opus cuvarum fecit magister Georgius Mattei Dalmaticus 1443. (oli: ovo dilo je izradija Juraj Matejev Dalmatinac 1443.), kojeg držu ona dva mala, ka anđelića. Ko more ići još dunbje i dalje od tog šenja, naći će da su sve plohe na katedrali napravjene od krugova i kvadrata, šta su tili svitu kasti kolko je renesansa savršenstvo. Pa sad, ko oće ići još daje, da vidi di je to Juraj moga nalaziti
inšpiraciju za šibensku lipoticu, neka se zaputi tren u Firencu, oli - ako mu je bliže - nek zaplovi prama Veneciji, di će mu se prid Duždevon palačon kasti zamalo sve, oli tolko ništa, da više neće znati zarad česa je isplovija. Stane li, poslin svega, prid sjeverni, bočni portal Jurjeva dila u Šibeniku, pa se zagleda u gologa Adama i Evu, koji su ono malo svoje sirotinje pokrili s dva listića od smokve, razabraće kako je u ono vrime parila prva erotska igra u Šibeniku,
kojemu se i onda sva erotika sastojala u metniti ga oli u nedati na se. Ma, da se ne bimo zagubili, priupitajmo se jopet: čija je koja glava?
Ova glava da je od restauratora katedrale, Josipa Pasinija, koji je na njojzi u 19. viku učinija veliki posal, pa usput metnija sebe među Jurjeve glave, da se upanti koji ih je to naš noviji čovik spasija da ne sagnjiju. A, ima ih, koji u toj glavi vidu duv i tilo našeg suvremenog akademskog kipara, Ale Guberine, koji je u zadnje vrime obnovija i pozlatija kuću šta je pripadala Jurju Dalmatincu u ulici šta - između Doca i Gorice, na putu od Kvartira prama Lovri oli katedrali - i danas nosi njegovo, Jurjevo ime
(Nastavja se)
Nema komentara:
Objavi komentar