Glave s katedrale: šibenska sfinga - prid rišenjen? (1. štorija)

Koja je od ove tri od kojeg našeg čovika? Jesu li sve tri naše oli nijedna? Jesu li iz istog vrimena oli su raštrkane kroz vrime? I zarad česa se ne veselu šta su metnute tute di jesu za na vike vikova, nego zivaju ka da ih kolju?

ŠIŽGORIĆEVO OLI JURJEVO MASLO: Čije glave stoju na katedrali svetog Jakova u Šibeniku? Na to pitanje - koje je odvaik sebi postavjalo malo našeg svita - niko ne zna odgovora ni danas, poslin višje od 500 godina kako su tamo metnute. Za jedan dija glava u svoje je vrime štoko triba znati glavni naručilac gradnje, šibenski biskup Juraj Šižgorić (čiji je sinovac, s istin imenon i prezimenon, ka najveće šibensko ime u renesansnoj Evropi, u ovo vrime da ime Gradskoj knjižnici na Pojani), jerbo je on bija ti čovik, koji je triba kasti i Francescu di Giacomu (ka prvon graditeju, od 1431. do 1441.) i Jurju Dalmatincu (po čijen je projektu iz 1441. poslin puno vrimena sve i napravjeno) šta Bog oće kasti gradu i svitu ton kamenon lipoton i apokaliptičnon mudrošću. Ako je Šižgorić koju od uputa digdi i metnija na kartu, s metežon u strašnoj kugi iz 1649. sve je ošlo u vitar, a ostala je nerišiva zagonetka.

JURAJ, SFINGA I KUGA: Više od Šižgorića triba je znati Juraj, jer on je puno tih glava sam napravija i sam meća na apside, pa je moga držati se Šižgorićevih inštrukcija, a moga je učiniti i štoko na svoju ruku, šta ne bi bilo čudo, kad se zna da su ga u njegovo vrime po gradu razbanzzavali da je nedokaziv, ingord čovik, kojemu su puno dragi šoldi, pa da mu je prišnije bilo pribacivati zablaćku sol u Veneciju, nego raditi na katedrali. A šta nije i partija na po posla, a šolde je zna uzeti. I on je moga puno toga metniti na kartu, samo kako? Razbanzzavali su ga da je nepismen (ka šta su onda bili 
nepismeni svi osin ono malo svećenika i plemića u gradu), pa da se na ugovore potpišiva križićon, a dava notaru da u njegovo ime pataje poslove. Jedino je zna dobro kontati, šta na prste, šta na lakte oli pomoću abaka. Ma, zato će prija biti da je ostavija koji trag u škicama, u klesarskoj radijoni šta je bila odma uz gradilište katedrale. Samo, i te je foje za strašne kuge iz 1649. odnija vitar, šta su ga digli najgori razbojnici i pjačkaši, koji su nagrnili u okuženi grad da pokupu iz njegovih crkava i palača sve šta in se pričinilo da 
vridi, pa makar u toj ajdučiji i sami crkli ka beštije. Tako je i poslin Jurja, kroz svih pet i po stolića, na pitanje: čije su glave na katedrali, ostala samo zagonetka, šibenska sfinga.

ŠIBENSKI POGLED U POD: Učeniji svit misli da zna bar šta je sfinga, pa će reći da je u Egiptu to bija ležeći lav s glavon od čovika, a u antikoj Grčkoj krilato biće, šta je naprid imalo tilo cure, a odozada tilo lavice. Sfinga iz Tebe bi od svakog šta bi proša kraj nje tražila da riješi nježinu zagonetku, pa ko ne bi zna, odma bi ga pojila. Ona dva lava sa šibenske katedrale nisu zviri, jerbo od prolaznika ne tražu da riješu zagonetku s apsida. A šta da tražu, kad je puno našeg svita, pogotovo mlađarija, odvaik prolazilo uz katedralu gledajući u pod oli di bilo, samo ne u katedralu i nježinu najveću zagonetku.

JUDI I ZVIRI: Ako ko ne zna, Jurjev friz glava - ka šta je zapisa povjesničar umitnosti Radovan Ivančević - najbrojnija je i najlipša galerija portreta, izložena ka javni spomenik profane skulpture na jednon sakralnom objektu u Evropi. To će reći, da među njima nema ni jednoga sveca, a moglo bi se treviti da nema ni Šibenčana, oli - ako ih ima, da bi među glavama moga biti samo jedan od dvojice Šižgorića (biskup oli njegov sinovac, humanist), i među zaminjenin glavama ona od restauratora Josipa Pasinija. Na katedrali su 71 ljudska glava i tri lavlje. Friz je razdiljen na južnu, istočnu i sjevernu višekutnu apsidu, i na ravni dija vijenca prama trgu. Jurjevih je, kažu, 40-ak glava i sve tri lavlje, a sredinon 19. stolića Josip Pasini ih je prominija 14, a među njih metnija i - svoju glavu (30-a od krstionice).

Šta su se vako stisle oko zviri, ka da su šnjon jedno, oće li se ikad dočukati?

ČIJA JE KOJA? Provaćemo dočukati prama najnovijin istraživanjima i špekulacijama judi od struke, ma ićemo i dunbje, pipati in sviman pulac, pitati se: čemu sfinga, za šta tajna, prefin za koga baš u Šibeniku?

***Ustrpite se, jer ova se štorija nastavja, a da ni ovi šta je piše, ne zna di će ga odniti, jerbo je sva pripuna mirakula, velikih infišacija i najdunbjih tajni.