Pepelnica i Korizma 2013. na šibenski veraš
ZAPIS O POSTU I PUSTINIŠTVU
KA POČETKU SVAKOG IZLIČENJA
(Fragment iz "Šibenske likaruše", šta je iz pera Ive Jakovljevića osvanila na Gospu o' zdravja 2012.)
Mi, Šibenčani, dva dana prija Pepelnice mećemo bakalar topiti u vodu, jerbo smo dočukali da je to boje, nego da ga mlatimo drvenin baton, da omeća i da se odaleči od svoje drače. A, kad ga za Pepelnicu učinemo s kunpirima i šakon peneta, to je tolko za prste lizati, da pribrdimo kako je Pepelnica početak Korizme, a ne datum za pritiravanje, kakvih je ijonako kroz godinu priko svake mire
POST I NEMRS U ŠIBENSKOJ POVISTI: Čišćenjen tila počinje svako ličenje, i to je tako okad je u Šibeniku žive čejadi. Najbizerijin među našin starima nije tribalo puno, pa da providu kako je svak zdraviji i jači, ako je višje gladan nego sit, i ako povazdan cilog sebe ispira vodon i travama. Poslin je to ušlo u sve narodne običaje, pa i u religije, da prija i poslin velikih blagdanskih gozbi, kao i prija svake terapije triba postiti. Spominjemo i nemrs samo da bimo kazali da to nije pravi post, nego samo priskakanje mesnih zalogaja, za šta prija nije tribalo puno priprema, nego je nemrs zna biti kroz veći dija radnih dana. A kad je sve bilo dignuto na regule iz kršćanskog kalendara, onda je uveden i zapovidani post, kojeg se svaki vjernik mora držati na Badnjak, Pepelnicu, Veliki petak i užežin Velike Gospe, ako je poslin mislija proći kroz uska, rajska vrata. Našen svitu je - dok se još boja Boga - jedno vrime najteže padalo posno odricanje i od sviju ostalih životnih gušta, pa bi za zapovidanog posta ronzzali, da ti ih se gadilo čuti. Kad su poslin stolića gladi i velikih ratova zaredale godine obilja, puno naših je post pritvaralo u dane kad se triba gušiti u bakalaru oli u najdebjin ribjin bokunima na gradejama, zalivanima najbojin vinon. Pa ih nije bilo malo šta bi se poslin znali još i faliti okolo s timen kolko su se za posnoga blagovanja natukli oborite ribetine, šta je za svog kratkog vika plivala u moru, uju i vinčini. A kad bi puno njih poslin tokala kakva boleština, rađe bi se mašali za dekote i tablete, a najgori među njiman i za pojačane bičerinićima najjuće dropjanice, ne bi li prikin puton došli sebi. E, samo šta to ne bi išlo.
ODALEČITI SE OD SVIJU GRIJA I OD VEĆEG DILA SVITA KA PUSTINIK: Post je, okad je svita, univerzalna terapija kojon se bude unutrašnja energija i imunitet kontra svih boleština. Za vrime posta tilo se deliberaje sviju otrova i nepotrebnih šuštanci, a podupire život novih stanica i uzgon silne životne force. Zato je, da bi se postilo kako Bog zapovida, i u Šibeniku odvaik najprvo tribovalo naći svoj mir. Kako je kome dato, odalečiti se za posnih dana more samo od svojih uobičajenih grija i od lošeg društva, ma još boje će za današnju čejad biti da se odaleču i od svake buke i ćakula, i od uobičajena posla, ka i od sviju zzogatula inberlane informacijske ere, šta mu danomice truju oči, krv i moždane. Namisto nervožasta živjenja u krdima s najgorin zvirima, za dane posta našen ćemo čoviku priporučiti pustinjačku samoću, šta će ga teke poteke deliberavati i od sviju plašila, i od svake muke. Kad se tako lipo smisti i namisti, more se odma
sabrati i skrušeno pomoliti za pripomoć s visina kroz cilo vrime posta i ličenja, pa će mu se poslin obnovjeno zdravje, nova forza i puno životne vedrine samo nazzuntati. Tri do četri puta kroz dan, za vrime posta i pustiništva, priporučamo i betežnome i najjedrijem da se po kvarat od ure zagledaju u koju staru maslinu oli u smokvu u svon oboru, oli u bokunić dragog kamena iz familjarne dote (poslin nego šta će mu ugrijati dlan), oli u sliku svojeg sveca zaštitnika, brez ijedne žeje, molbe oli infišacije, pa će oćutiti kako će ga kroz sve dane posta upućivati šta mu je činiti i česa se kloniti. Ma, poslin tolkih priprema red je da se s poston i započne, i to tako da se najprvo dobro očisti debelo crivo, u kojen je kroz cili čovikov vik sve puno smrada, otrova i šporkice. Jedni priporučuju da se odma ujutro popije po litre čaja od naše kaduje i za njon odma pocica po lemuna, pa da će čejade tribovati i do triput za redon trčati ustranu. Ja priporučujen još jači dekot: ciđ od kiselog kupusa, kojeg triba prokuvati jedno tri kvarta od ure u tri kvarta vode, pa popiti po litre toga prilipog ciđa nadušak. Malo poslin neće tribati ustrano trčati triput zaredon, nego će čejadetu sve izaći vanka u jednomen tiru. E, tekar onda dolazi vrime i za finije posne ricete i radnje: jutarnje tuširanje, poduja điravanja po svakakvon vrimenu, laganu đenaštiku, čudotvorne čajeve, ispiranja i trjanja vodon i kvasinon, likovita bacanja pozapodne u robi na najbližju posteju, udunbjivanja u biblijske svete riči i trjanja dlanova koje poslin mećemo na
žigaricu, štumak oli na srid prsne košćine.
Ko ima svoju barku, pa more prid Martinsku skalati vršu, oli loviti tunjon prid Kneževon palačon, tomen će još slađi na Pepelnicu biti njegovi frigani šparići, salpice, arbunići i očade, kojih je u zadnje vrime šibenska luka - okad je načinjen kolektor - jopet pripuna
KAKO I KOLKO POSTITI: Mlado i jedro čejade dosta je da poštiva dane zapovidanoga posta (Pepelnicu, Veliki petak, užežin Velike Gospe i Badnjak) i da se u vrime Korizme odluči za sedan dana posta, dočin starijen oli betežnijen svitu priporučamo da ne mrsu u tri ića na dan, nego samo za ručak, i to manje od triput na šetimanu, a da uz zapovidane dane i svih 40 dana Korizme postu, ka i svaki petak rešto, jerbo njijovin tilima
triba puno jače ispiranje. A onaj kojeg je tokala kakva inbrokita, nazeba oli koja žešća friška boleština triba da - bija mlad oli star - postiti počne odma, pa da u ton brzon trapjenju izdrži i bar dva dana poslin nego šta oćuti da mu višje nije ništa. U prvu će mu se ruku otapati veći dija loja, a izdrži li u postu i duje od tri-četri dana, zdravo će mu tilo početi proždirati unutra sve do čega se dočepa, sve krepane stanice, svu gnjilež, pa i dija tila koji bi mu kad-tad moga doći glave. U tomen odricanju od delicija ovog svita ruku će mu dati i cilo njegovo tilo, jerbo skoči li mu febra oli ga napadnu koji bilo bakcili, učiniće da ga prođu žeje i za masno, i za slatko, i za juto, ka i za pečeno, i za šufigano, šta pita da se poslin zaliva s najbojin vinon. Nego će mu pasati posteja i mir, puno gole vode i u početku dikoji lagani oparak od kamomile, mente oli kaduje i stolisnika. Jerbo, da bi ozdravija, svaki čovik triba pristati raniti te
bakcile šta mu ametice uzmju vodu iz tila, nego ih ektolitrima tekućine tirati ća, kroz pot i pišaku. Pa će ćutiti po nosu, da će mu za početak pot imati težak vonj, ka šta će mu i pišaka biti mutna i škura, ka da mu cilo tilo gori na 40 gradi, na kojoj vanka purgavaju svi čovikovi griji i boleštine, ka i sva dila Zloduva. I neće mu proći njanci dva dana od početka cile te trapnje, a naš će mučenik već oćutiti i da mu tlak kalaje, i da ga pulac boje sluša, pa će mu se
pričiniti ka da mu jopet nema ravna na ciloj baloti. Nije zaludu govorija našen svitu i slavni Hipokrat (samo malo ih je šta su to ikad tili čuti), da šta betežnoga jače 'ranite, to da mu zadajete veću muku.
(Cili se libar, "Šibenska likaruša", more naručiti i na kuću, oli na e-mail adresu: ivo.jakovljevic@inet.hr, priko koje će van autor, pouzećen, uzeti 80 kuna, a na se priuzeti poštanske troškove.)
Nema komentara:
Objavi komentar