Glave s katedrale: šibenska sfinga - prid rišenjen? (zadnja, 4. štorija)

Sve ove glave imaju svoje ime i prezime, a dikoja i svoj prizivak, ma taj popis su kuga iz 1649. i bezimeno vrime za njon samlili u pra i pepel, pa puštali na fortunu bure, da ih raznese i da in više niko ne more ući u trag

OD BISKUPA ŠIŽGORIĆA DO POVJESNIČARA PETRICIOLIJA: Poslin smrti biskupa Jurja Šižgorića, koji je triba znati sve o glavama s katedrale i zarad česa su metnute, a nabaška poslin Kandijskog rata i velike kuge iz 1649., koja je sa sebon i pjačkon šta ju je pratila, uništila sve do česa je mogla dopriti, pa i sićanje na glave s katedrale - čija je koja, više od tri stolića se niko nije ni priupita to isto: čije su to bile glave, zarad česa tamo? I onda je banija prvi, koji je načeja tu štoriju, vridni povisničar umitnosti, Ivo Petricioli, kojen se učinilo da je u 21-oj glavi, kad se gleda njijova fila od južne prama sjevernoj apsidi, prefin bizantinski car Ivan VIII Paleolog. U tome je u zadnjin litima 20. stolića Ivana Prijatelj - Pavičić vidila kjuč za dešifriranje svih ostalih glava. Pa joj ni to nije bilo malo, nego je - po uzoru na one šta su otkrivali Troju oli blago egipatskih piramida - provala dokazati svitu, da sve te glave nemaju drugo, nego da "simboliziraju vojujuću Crkvu na Zemlji".

SUDAR CIVILIZACIJA OLI KO ĆE GA KOMEN: O tomen šta bi tribala neukon i poganon svitu kasti nova šibenska katedrala, onda je najviše mislija biskup Juraj Šižgorić, kojemu je to bija i posal, u kojen se skroz oslanja na odluke velikog koncila u Firenci, di su se prid nadolazećon turskon inperijon s Katoličkon crkvon ujedinjavale i više njih pravoslavnih i istočnih crkava, pa i pokoji maloazijski vladari. Pa se danas niko ne triba čuditi, kad mu se pričini, da gori, na apsidama, vidi ne samo glave katoličkih svećenika, oli papa, oli duždeva i vamošnjih vojskovođa, nego i glave od Grčke pravoslavne crkve, ka i glave od strane bizantinske države (kojima je to onda bilo zadnje slikanje). Pozadi svega, kako se pričinilo vridnoj povjesničarki Prijatelj-Pavičić, i u ono je vrime bila misal o univerzalnoj Crkvi, šta se u "sudaru civilizacija" uz Božju pomoć triba odupriti turskoj sili, pozadi koje da stoji vražji 
naum i naskroz inberlana vira. Ma, kolko god da bi to moglo i biti tako, jopet ne moremo a da se ne priupitamo: okle našen Šižgoriću, kolko god da je važija za učena čovika, ka i Jurju Dalmatincu, furešton meštru-zidaru, tolko pameti, da uzdignu najbrojniju galeriju profanih glava na jednon sakralnog objektu u Evropi, i to u vrime, kad mećati grišne glave na jednu svetu građevinu nije padalo na pamet ni najgrezzijin judima? Da ne bimo skroz zabasali u jošter jednu slipu ulicu, daće nan ruku privridna Ivana Prijatelj-Pavičić, ovin ričima iz svoje študije: "Koncept vojujuće Crkve bio je aktualna teološka tema i protuturskih križarskih ratova u 14. stoljeću. Jedan od najpoznatijih likovnih prikaza ove teme iz 14. stoljeća nalazi se na desnom zidu španjolske kapele u firentinskoj crkvi Santa Maria Novella, u kojoj se 1439. odvijao spomenuti koncil. Riječ je o freski firentinskog slikara Andree Bonaiutija, koja je datirana nakon 1365. Dominira lik pape Urbana V na prijestolju. Okružuju ga kardinali i vladari. Sličnosti između dva povijesna razdoblja, jednog zabilježenog na fresci u Firenci i onog ovjekovječenog na frizu Jurjevih glava su ogromne." Biće da su oli Juraj Šižgorić, oli Juraj Dalmatinac, odlično poznavali firentinsku fresku, a biće da su je znali obojica, pa su nježine poruke prinili drito u Šibenik, koji se naša na prvoj crti ondašnjeg "sudara civilizacija".

OD GLAVE DO GLAVE: I saćemo ići skroz do kraja, privaćajući se za ono šta je dočukala rečena Ivana Prijatelj-Pavičić u svojoj študiji pod naslovon "Vojujuća crkva na apsidama šibenske katedrale". Sfinga je prid rišenjen, ali kakvin?

 A) Južna apsida (15 glava)

 1. Švora sa zgrišpanin velon priko glave
 2. Muško, jače, mlađe čejade, guste kose, s ricama prama naprid
 3. Odebje muško s turbanon
 4. Suvonjovi, nacereni muški u kantunu, s kožnaton kapon priko uva
 5. Bradonja s brčinama i s kapon
 6. Teke starija ženska, sa šudaron
 7. Mlađa ženska, duguljaste face, pametnoga pogleda
 8. Muški u kantunu, s lišon dlakon na glavi
 9. Grezziji muški s kapon nakrivjenon prama naprid
10. Stariji muški, s brkon i bradon, teke višjega čela i valovitih kosa
11. Blekasti muški, s kapon nabijenon na čelo, grezze face
12. Glava u kantunu, odbijena nosa (metnuta u 19. stoliću namisto glave šta je tamo dotle stala)
13. Brkati muški s kapon
14. Mlađe čejade s kapon "šiltericon" (metnut u 19. stoliću namisto  glave šta je tamo dotle stala)  
15. Cura sa šudaron (metnuta u 19. stoliću namisto glave šta je tamo dotle stala oli je uzmanjkala)

 B) Srednja apsida (24 glave)

16. Momak poširje face s ricaston koson i razdiljkon po sridi tintare
17. Muški s brkon i bradon, ricaste kose i vezanon glavon    
18. Muški s lovorovin vijencon okolo glave
19. Ženska, poduje face, sa šudaron i otkrivenin uvon
20. Glava u kantunu: muška, brkata, guste kose i divjega pogleda
21. Starije čejade, kraće brade i brkova, s kapon uzdignuta oboda, ušpicana prama naprid i zada (da bi to moga biti bizantinski car Ivan  VIII Paleolog)
22. Momak, jače face, s kapon nakrivjenon prama naprid
23. Momak, jače face, s plitkon kapon i rečinama
24. Momak, poširje face, s kapon poširjega oboda
25. Glava u kantunu, brkato muško orlovskoga nosa, ćelav po timenu, a s ricama okolo ušiju, s pojačanin obrvama
26. Muško s brčinama, kraće kose prama naprid
27. Ćelavi muški, s nadugo povijenin brčinama, s očima ka da je  bože-mi-prosti Mongol
28. Ćelavi muški, brez dlake na faci, s dunbokin očima
29. Muški s kapon, teke povijenon unazad
30. Glava na kantunu, da je portret od konzervatora Josipa Pasinija, koji je ličija katedralu i nadomeća glave okolo 1860-e
31. Mlada ženska, s napolak otvorenin očima i utegnutin šudaron
32. Muško koštunjave face, s kraćon koson
33. Cura sa šudaron, lipoga čela, mekih usta i oštećena nosa
34. Momak visoka čela i guste kose s ricama
35. Glava momka na kantunu, s guston koson i ricama povezanih priko čela uskon štrikon
36. Momak guste valovite kose
37. Muški, poširje face, s ustiman prama naprid
38. Momak guste kose, šta mu je okolo cile glave
39. Momak okruglaste glave i face

 C) Sjeverna apsida (15 glava)

40. Dite s kraćon, ricaston dlakon
41. Dite bucmaste face i otučena nosa
42. Momak s napolak otvorenin ustima i s kraćon koson
43. Glava, kantunska, od muškoga kraće kose i brkova (i nju je Pasini metnija u 19. stoliću namisto one koja je tamo bila prije, oli je više nije bilo viditi)
44. Momak poširje face i kraće kose
45. Momak s kapon nabijenon na čelo, teke blekast
46. Proćelavi muški, s duljin brkovima i kraćon bradon
47. Cura na kantunu, duguljasta lica i napućenih usnica
48. Muški s kuglaston kapon, s obodon ušpičenin prama naprid
49. Muško s kraćon bradon i brkovima, i s kapon teke povijenon prama naprid
50. Muški, liše face, s kapon koja ima dva zadebjanja povr ušiju
51. Brkati muški na kantunu, s kapon ka da je turban
52. Stariji muški duge kose, uvijenih brkova i dvokrake brade
53. Stariji muški, ka ovi prija, samo teke mršaviji i bliđi
54. Momak ricaste kose, podvezane štrikon priko čela

 D) Sjeverna fasada crkve (17 glava)

55. Muški na kantunu, s kraćin brkovima i koson u kraćin pramenima
56. Dite s kraćon i tanjon koson u špici na čelo
57. Dite s tri rice nad čelon i bujnijin ricama sa bande
58. Dite s koson kraćih, uvijenih pramenova
59. Muški u kantunu, s dignutin obrvama, nabrana čela, proćelav, oštećena nosa
60. Momak kose vezane štrikon, s jednin pramenon na vrvu, a rešto sa bande
61. Dite kraće kose i omanjih rica priko čela
62. Momak poširjeg nosa, s okruglaston kapon
63. Stariji muški, guste ricaste kose, dugih brčina i prikoga pogleda
64. Momak većeg nosa i debjih usana, s jednin pramenon kose priko čela
65. Muški, poširje face, kraćeg a širjeg nosa, i kraće kose, brkova i brade
66. Stariji muški, s turbanon na glavi, s dugin brčinama
67. Dite, kraće kose, s pramenovima na čelu
68. Momak na kantunu s bujnon koson
69. Stariji muški, mrka pogleda, kraće kose (ka da je grčki filozof, a ne  naš čovik)
70. Momak na kantunu, s guston koson, odbijena nosa
71. Ćelavi muški, upalih očiju (zvali su ga u novije vrime Mušolini)

Jednima se pričinilo da je ova glava ki Mušolini, pa su je tako i prozvali, jerbo se ni danas ne zna čija je, a nježina je - zadnja (jerbo je zadnja u nizu od njih 71 glave)

OD ŠVORE DO MUŠOLINIJA: I sad - šta? Je, da ka i na firentinskoj freski, i na Jakovu niz glava počinje jednon švoron. Ma, zna li iko čijega je reda: je li franjevka, dominikanka, benediktinka? Ivana Prijatelj-Pavičić je zapisala da bi tribalo viditi koja bi to Mogla biti švora, šta je od 1439. do 1444. za Crkvu značila isto šta je u drugoj polovini 14. stolića značila dominikanka, sveta Katarina Sijenska? Je li bar ona, ka prva među glavama, bila iz Šibenika? Je li Šibenik bar za nju zna? Je li bar ona onda čula za Šibenik? Oće li to ikad iko dočukati? Jakov-sfinga ne da da do te istine dođe ni jedno naše čejade, dok sam ne odredi koga će ta slava dopasti. Među glavama na manjoj bočnoj, jugoistočnoj apsidi Ivana Prijatelj-Pavičić vidi i papu Eugena IV, koji bi triba biti okružen svojin nuncijima, kardinalima i inkvizitorima, ma oće li i to biti ka šta se svima namin sve to višje pričinja? Na središnjoj apsidi, ka nastavak portreta iz onodobne vrhuške Katoličke crkve stoju i portreti kardinala Bessariona i bizantinskoga cara Ivana VIII. Paleologa, ako ćemo svi tome povirovati (jerbo, jačih tumačenja nema). Deseta glava na prvoj apsidi, livo od Eugena IV, je starac s dugon bradon i brcima. Je li to srpski despot, Đurađ Branković? Ko je dvanajsta glava? Dvi su ličnosti iz protuturske koalicije, kažu, imale slične face: prvi, franjevac, Jakov Markijski, i drugi, dominikanac, Antonin Pierozzi iz Firence. Inkvizitor Jakov Markijski proslavija se po svojin homilijama kontra vidurina (oli vištica) u Zadru i Šibeniku. Je li četvrta glava na drugoj apsidi sa tila, koje je pripadalo firentinskon vojvodi Cosimu Mediciju, čiji je portret zabilježen na brojnin slikarijama iz onog vrimena? Među glavama na katedrali ima i onih šta bi tribale pripadati predstavnicima istočnih crkava, pa i Indijcima s turbanima, Etiopljanima i Egipćanima, pa i Mongolima? Svi ti istočni kršćani u to su vrime 
imali istog neprijateja - tursku inperiju, protiv koje je u Šibeniku uzdignuta vojujuća crkva. Među glavama, petnajsta, mogla bi biti i glava papinog legata, kardinala Cesarinija. Je li koja od glava i glava Jurja Šubića ili Jakova Cornera? Kolko ih pripada ondašnjoj hrvatsko-ugarskoj kraljevskoj vojski oli moćnicima iz Venecije? Oće li bar jedna prikaživati i koga iz Šibenika - biskupa Jurja Šižgorića, oli - Jurja Dalmatinca (je li to ona sa sjeverne fasade, 
jedna od zadnjih, prama kojoj, da je Ivan Meštrović radija svoga Jurja)? Vrime nan svima poteke curi, a pitanjima kraja nema. 

                             (Kraj malešnog serijala)



P.S. A jopet, ako ćemo biti pošteni, tribali bi kasti da ovo šta je ode metnuto, nije dospilo stati u libar pod naslovon "Šibenski teštamenat", koji je - čin se pojavija u knjižari "Matica" - posta bestseler šibenskoga lita 2009. Ali, triba onda kasti i ovo: da ono šta do kraja tumači šibensku sfingu triba tražiti baš u "Šibenskon teštamentu", i da je zarad toga on tolko čitan i tražen, da nan sviman nema druge nego da jošter jedanput sve skupa pročitamo i o svemu promislimo, ka da će svaki tren Susvita.